Rezultati ogleda soje u Zmajevu

Uspeh u procesu poljoprivredne proizvodnje zavisi od naše sposobnosti i umešnosti da uz pomoć mehanizacije i tipa zemljišta koje posedujemo maksimalno odgovorimo na specifične zahteve biljne vrste koju želimo da gajimo. Nažalost kao da nam sve ovo nije dovoljno teško i komplikovano, u toku svake proizvodne sezone, moramo se prilagođavati i klimatskim uslovima kojima smo izloženi. Upravo u prilagođavanju klimatskim specifičnostima godine, krije se najveća tajna uspeha proizvodnje svake biljne vrste, pa tako i soje. Kako smo se mi u Stručnoj službi Victoria Logistic prilagodili klimatskim uslovima koji su vladali na području Zmajeva u proizvodnoj sezoni 2015/2016. objasnićemo na primeru našeg oglednog polja pod sojom. Prilagođavanje klimatskim uslovima započeli smo u proleće analizom količina padavina u predvegetacionom periodu.

Količina padavina u predvegetacinom periodu bila je veća za 29,9 l/m2 u poređenju sa višegodišnjim prosekom za područje Zmajeva. Trend većih količina padavina nastavljen je i u toku proizvodne sezone 2016. Količina padavina tokom vegetacije bila je veća u poređenju sa višegodišnjim prosekom za 85,6 l/m2.

Veća količina padavina u predvegetacionom periodu, opredelila nas je da planiramo visoke prinose soje. Nakon rezultata analize zemljišta za potrebe N-min metode upotrebljeno je 160 kg/ha AN-a. Preporuka naše Stručne službe je da se na alkalnim zemljištima pre poslednje predsetvene pripreme primeni odgovarajuća količina azota u formi SAN-a ili AN-a, dok je na kiselim zemljištima potrebno primeniti KAN-a. Okvirna količina azota koja se preporučuje u proleće je oko 50 kg/ha.


Veće količine padavina u predvegetacionom periodu opredelile su nas da izvršimo primenu većih količina azotnih đubriva kako bismo dodatno stimulisali početni intenzivni porast soje. Ovakve klimatske prilike bile su temelj da se u trenutku setve opredelimo za maksimalni preporučeni broj biljaka po jedinici površine. U toku vegetacije, takođe smo imali veće količine padavina, uz istovremeno dobar raspored istih i nešto niže prosečne dnevne temperature u svim vegetacionim mesecima. Ovakav razvoj situacije uz istovremeno odvijanje proizvodnje na parceli sa dobro kontrolisanom korovskom populacijom u prethodnim godinama i povoljnim sadržajem humusa u zemljištu opredelili su nas da izostavimo međurednu kultivaciju. Kvalitetna zemljišta koja u sebi sadrže humusa iznad 3%, imaju daleko bolje fizičke osobine, zbog čega je formiranje pokorice i stvaranje dubokih pukotina slabije izraženo u poređenju sa zemljištima lošijeg kvaliteta kao i nižeg sadržaja humusa. Stvaranjem pokorice i pukotina iz zemljišta se isparavanjem gubi voda, čime se njena ukupna količina koja stoji na raspolaganju gajenim biljkama smanjuje. Ukoliko u proizvodnji soje dođe do stvaranja pokorice i/ili nam preti opasnost korova, obavezno se mora izvršiti međuredna kultivacija. U proizvodnim uslovima retko se javljaju situacije kada je moguće izostaviti međurednu kultivaciju.
Pored ovih prilagođavanja proizvodnim uslovima sezone u ogledu smo ispitivali i različite uticaje preparata za stimulaciju rasta i razvoja gajenih biljaka (Tabela 1.).


Primenom preparata Ekstrasol ostvaren je najveći prinos zrna soje kod obe sorte koje su bile zastupljene u ogledu. Poređenjem sa kontrolom, prinos je kod sorte Kaća bio veći za 819 kg/ha, a kod sorte Fortuna za 148 kg/ha. U poređenju sa kontrolnom varijantom, pozitivni efekti zabeleženi su i kod primene drugog preparata, Armagerola, a razlike su bile od 503 kg/ha (Fortuna) do 775 kg/ha (Kaća). U našem ogledu primenom preparat Ekstrasol kod obe sorte soje postignut je veći prinos u odnosu na varijantu ogleda na kojem je primenjen preparat Armagerol i to za 44 kg/ha kod sorte Kaća i za 148 kg/ha kod sorte Fortuna.

Primeri iz našeg ogleda dokazuju nedvosmislenu važnost prilagođavanja uslovima u kojima se proizvodnja
odvija, kako klimatskim tako i zemljišnim, kako bi imali što rentabilniju proizvodnju soje na našim parcelama. Svaka improvizacija u ovom procesu može nas koštati dela prinosa.


Dr Duško Marinković, zamenik rukovodioca Stručne službe Victoria Logistic