Ruski biolozi "oživeli" biljku staru 30.000 godina

Ruski biolozi su uspešno odmrzli seme biljke, dospele u 'zamrzivac' sibirskog vecitog leda pre oko 30.000 godina, nakon cega su uspeli da odgaje nekoliko žbunica iskopane flore.

Najstarije biljke dosad uzgajane u savremenim uslovima su imale oko 2.000 godina, prenela je agencija RIA Novosti.

Grupa ruskih biologa pod rukovodstvom Davida Gilicinskog iz Instituta za fizickohemijske i biološke probleme zemljišta proucila je ostatke biljaka, zakopanih na 38 metara u vecitom ledu na obali reke Kolime u Magadanskoj oblasti.

Ovaj predeo je dobro poznat po ostacima zaledenih biljaka, koje su rasle na teritoriji severoistocnog Sibira pre oko 40-25.000 godina. Vecina ostataka je pronadena u zaledenim gnezdima glodara, koji su koristili stabla biljaka za svoj dom. Naucnici su cesto pronalazili delove semenki, ali ni jedna od njih do sada nije mogla uspešno da se 'oživi' zbog unutrašnjih oštecenja.

Gilicinski i njegove kolege su pretražili mnoštvo odavno poznatih i tek nedavno pronadenih uzoraka ostataka u potrazi za semenom uskoliste pucavice (Silene stenophylla Ledeb.). Ovaj niski višegodišnji žbun raste u surovim klimatskim uslovima Jakutije i veoma je otporan na mrazeve.

U jednom od uzoraka biolozi su pronašli nekoliko nezrelih semenki pucavice, prakticno idelano ocuvanih. Odredivanjem starosti preko radiougljenika utvrdeno je da su semenke stare oko 30.000 godina.

Naucnici su izdvojili najvitalnije fragmente tih semenki i najmodernijom tehnikom uzgajanja, takozvanom 'mikroporopagacijom' vaskrsli biljke nešto drugacije od svojih današnjih rodaka, koje su najpre cvetale a zatim donele i plod i seme, sposobno da se dalje razmnožava.

Naucnici isticu da su oblik i boja današnjih i drevnih biljaka apsolutno isti, izuzev cvetova. Cvetni listici današnje pucavice su širi i 'prosecniji' u poredenju sa cveticima zaledenih biljaka, a sem toga na starim su postojali 'ženski' i muški' cvetovi, dok savremene biljke imaju cvetove za prašnicima i tuckom.

U svakom slucaju dobijeno je zdravo seme, koje se razvilo u kompletnu odraslu biljku. Ruski naucnici su prvi put uspeli da 'vaskrsnu' cvetnicu, ciji je plod u vecitom ledu boravio na desetine hiljada godina.

Zaledeni ostaci životinja i biljaka se smatraju za veoma interesantne i kompletne izvore informacija o životu na Zemlji u prethodnim milenijumima. Delovi biljaka, kože i mesa životinja omogucavaju mnogo više informacija nego što to pružaju najdetaljniji fosili. Delovi DNK u takvim ostacima daju šansu za oživljavanje flore i faune ledenog doba.