Moguća intervencija države

Protekle nedelje gotovo da nije bilo prometa pšenice. Kupuje samo onaj ko mora i ko je spreman da plati visoku cenu. Sve raspoložive kolicine, kako se procenjuje - izmedu 250 i 290 hiljada tona, nalaze se u državnim Robnim rezervama, pa se ocekuje da deo toga bude izneto na tržište da bi se zaustavio rast ili oborila sadašnja visoka cena od preko 22 dinara po kilogramu. Ukoliko ne dode do intervencije države, cena pšenice na našem tržištu ce i dalje biti u porastu, što ce ugroziti mlinare, pa i pekare. Posebno što se, doskorašnja razlika u od tri dinara u odnosu na cene u Madarskoj svela na jedan dinar. Izvoz je zaustavljen jer porast cena na berzama sa kojima se uporedujemo nije dovoljno atraktivan za naše prodavce. U Francuskoj se pšenica prodaje za protivvrednost od 23,55, SAD za 19,55, a na domacem tržištu u Rusiji za 19,30 i Ukraini za 17,76 dinara po kilogramu. Na porast cena u Rusiji i Ukrajini uticala je pretpostavka da ce u Ukrajini biti preorano više hiljada hektara pšenice zasejane jesenas u izuzetno suvo zemljište, pa je neizvesno koliko ce nici. Pravo stanje ovog useva znace se u martu i aprilu kada se otopi sneg.

- Nedavni praznici, obilne snežne padavine i led zaustavili su promet kukuruza, kaže Vukosav Sakovic, direktor Poslovne zajednice „Žita Srbije“. – Sa sadašnjom cenom od preko 19 dinara po kilogramu naš kukuruz ne može da se proda na stranom tržištu. Sve ce biti mnogo jasnije kada otopli i Dunav bude slobodan za plovidbu. Kukuruza imamo dovoljno za sopstvene potrebe cak i preko milion tona za izvoz. Do promene može doci jedino ukoliko cena kukuruza opadne na domacem ili osetno poraste na stranom tržištu. Sada se kukuruz prodaje u Madarskoj za protivvrednost od 19,5 u Francuskoj za 22,60, SAD 20,86 i na domacem tržištu u Rusiji za 16,28 i u Ukrajini za 17 dinara po kilogramu.

Pocetkom ove nedelje u Novom Sadu je formiran Arbitražni sud sa zadatkom da brzo i efikasno reaguje prilikom, eventualnih, sporova u prometu žitarica. Posebno što takvi sporovi na Sudu traju po nekoliko godina, a tržište žitarica zahteva hitne intervencije – „da se razdvoji žito od kukolja“.
Racuna se da ce funkcionisanje Arbitražnog suda poceti za dva meseca. Takva praksa se modavno primenjuje u svetu. A kod nas su se, u poslednje vreme, pojavile poslovne i moralne zloupotrebe koje ozbiljno narušavaju normalan rad u ovoj oblasti. Neposredan povod je pojava da je više firmi u Srbiji prevareno, a jedna velika firma je oštecena cak za oko 15 miliona evra. Želja osnivaca Arbitražnog suda je da se prevaranti iskljuce iz ovog, inace, veoma ozbiljnog i odgovornog posla.